THC i ostale psihoaktivne supstance
» » THC i ostale psihoaktivne supstance

THC i ostale psihoaktivne supstance

postavljeno u: Septička | 0

“Opet si pušio tu tvoju drogu, narkomančino jedna propala, treba vas sve po’apsiti pa na jedno ostrvo, da tamo zavijajte šta ‘oćete a ne ovde deca da vas vide” – reče on meni sedajući u svog stojadina nakon što je završio svoje peto pivo u lokalnoj kafani i uz škripu guma, jer stojadin to naravno može, zaleće se pored osnovne škole i odskačući pola metra u vis od ležećeg policajca nestaje u samo njemu poznatom pravcu.

Ova tema, jedan od vrhunskih tabua našeg društva, možda stvori jače reakcije nego pljuvanje po politici i učesnicima u društvenom životu, tako da bih zamolio svakog ko nikada nije ništa osim alkohola i cigara probao a sa druge strane ne kapira značenje i važnost istine, pokuša da se oslobodi predrasuda i shvati logikom o čemu ja ovde pišem.

Ko se drogira i zašto?

Čemu služi droga?

Šta je droga?

To su pitanja na koja je retko ko spreman da izusti odgovor ili uopšte da otvoreno razgovara o temi. A zašto? Pa zbog ega naravno, koji sprečava čak i sagledavanje činjenica usled straha izazvanog neosnovanim pričama i iskrivljenim stavovima društva.

Da raščistimo prvo neke stvari, a to su tri stavke:

  • Voda
  • Internet
  • Sloboda da sebi i svom telu radi šta mu je volja

Moraju biti omogućeni svakom čoveku ove planete!

 

Sloboda govora nema smisla, kao ni demokratija, jer omogućava svakom idiotu razne stvari, sa posledicom koja utiče na druge. Sloboda govora omogućava grobaru da soli pamet doktoru nauka, što na kraju starom dobrom “pametniji popušta” rezultuje da se mišljenje grobara uvaži jer je doktor nauka odustao od rasprave sa budalom neinformisanom koja nema pojma o temi.
Isto tako demokratija omogućava da stoka kontrolisana medijima ili određenim centrom moći ima većinu i na vlast dovodi one koji tamo treba da budu zbog nekih tuđih interesa koju su sve samo ne interesi naroda, većine stanovništva.

Ko se drogira i zašto? Svi se drogiraju, samo je pitanje način, sredstvo i cilj.

Šta lupaš Đorđe, to je besmisleno. Hmm… da li je?

Da li su samo duvan, alkohol, kanabis, LSD, kokain, opijati, pečurke, amfetamini i ostale priprodne ili sintetičke supstance droga? Ili je sve ono što utiče na naše fiziološke i emotivne funkcije čijom redovnom upotrebom stvaramo zavisnost neka vrsta droge?

Ok, a čemu služi droga?
Veoma teško pitanje, pošto su stavovi individualni, nikako uopšteni, ali možemo sa sigurnošću reći da svaka “droga” služi za pomeranje ega, je opet taj ego kao naš doživljaj ličnog postojanja radi to da želimo da vidimo dalje ili da zamaglimo ono ispred nosa što ne možemo da podnesemo.

Kako šta je droga, pa sve je droga, ceo život je droga! Da nabrajam? Apsolutno sve, naročito danas kad su ljudi postali zavisni od svega, toliko apsurdno da imaš televizijske, sportske zavisnike, “gejmerske” zavisnike, religiozne “frikove”, navučene da društvene mreže, navučene na zdravu ishranu, na borbu protiv vakcinacije dece, političke… mogu danima tako. Ali sve su to stvari koje stvaraju poremećaj ravnoteže našeg duha. Ni u jednoj stvari ne bi trebali da zakucamo kolikogod milsili da je ta stvar ispravna ili zdrava.

Ne pišem ovaj tekst da bih propagirao upotrebu bilo čega, već da bih pokušao da objasnim uzroke i posledice mnogih problema prisutnih usled pogrešnih stavova i neinformisanosti.

Ha! Čovek očigledno ima dosije! Imam, a u njemu samo piše da sam priveden sa 2,45g zelene spustance biljnog porekla, od kojih 1,75 smotano u ručno pravljenu cigaru tzv. džoint. Osuđen, platio kaznu, nikom dužan, osim što bi neki rekli da mi je to mrlja.
Dobro Đorđe pa kako te nije sramota to javno da pričaš?
Mene da bude sramota nečega što država treba da se stidi? Teško. Mislim to tako iz razloga što će se ta trava, kanabis, pušiti i dalje, a klinci odlaziti na robiju zbog sadržine za ličnu upotrebu, dok će oni koji uvoze tone i dalje biti u sprezi sa smrdljivim licima iz struktura vlasti i policije. Umesto da se seljaku omogući da gaji konoplju seljaka treba hapsiti.

Ajde da se zadržimo na kanabisu, travi, kudelji, konoplji, marihuani, gandži…

Koji su vaši razlozi da na referendumu za legalizaciju kanabisa kažete “ne” ili “da”?

Da li znate zašto se bojite kanabisa? Znate li ko je to napakovao i iz kojih razloga? Ili mrzite samo zato što ste uplašeni zbog nametnutih priča, kao što mrzite čoveka danas što je musliman a niste svesni činjenice da je upravo njegovu krv transfuzijom dobilo vaše bolesno dete?

 

cannabis1
Ova slika ima 666Kb pa obratite pažnju koliko dugo i kako ćete je gledati!

 

Dakle, kanabis, slobodno mogu da napišem “kraljica biljka”, majka svih biljka u svakom smislu i neprikosnoven resurs zaista neverovatno za koliko stvari. A sad će opet neuki i ne upućeni reći narkomančina, znam, doživeo sam to mnogo puta, a zaista sam se nekako naučio da me izjave nepoznatih retarda ne pogađaju previše, čisto da bih mogao trezveno da se raspravljam, mozgom ne srcem.
U redu, hajde da vidimo sta nam konoplja nudi kao direktan proizvod ili za čega sve može da se koristi.
Ako ostavimo po strani u većini slučajeva divna psihoaktivna dejstva supstanci iz cvetova ženske biljke konoplje ostaje nam još barem 10 veoma korisnih upotrebnih vrednosti. Neke od njih su na primer niti, vlakna, koje se koriste opet za mnogobrojne druge stvari od kojih su neke izrada odeće, nameštaja, građevinskog materijala, proizvodnja papira, razna ulja, preparati za negu tela, dodaci ishrani, gorivo, svakako hrana i naravno lekovi.
Hajde sad da vidimo da li imamo još neku biljku koja to isto nudi, ili bar pola? Ima? Nema? Pa naravno da nema! Jedna je konoplja zapamtite to šta god mislili psiho-akciji.
Većina primena koje sam naveo u prethodnim redovima nisu otkriveni juče, već se konoplja tako koristi ko zna koliko hiljada godina.
Dobro, ako je to sve zaista tako zašto je onda zabranjena? Odgovor je jednostavan, Strah!
Čiji strah i od čega strah? Industrija prva, industrija koja je stvorila lobije koji svojim uticajima favorizuju nešto na u štetu nečeg drugog, odnosno konkurentne strane. Sa druge strane pored straha od konkurencije tu je kulturološki strah, rasizam i slična nerazumevanja.
Konoplja koja se koristila u svim delovima sveta, pa i ovde kod nas (svi se sećaju starih kudeljara) postala je glavna konkurencija naftnoj industriji koja je kao nusproizvod u u rafiniranju nafte dobijala materijale koje je morala da proda. Ti veštački materijali su zamenili dosta stvari gde se inače koristila konoplja, na primer maziva, uzad, džakovi i tekstil uopšte.

Cela priča oko demonizacije konoplje je jako zbunjujuća i teško je razaznati činjenice, dok jedni tvrde da je konoplju ocrnila i izlobirala njenu zabranu kompanija DuPont i William Randolph Hearst sa druge strane nameće se činjenica da je konoplja u vreme nastajanja zakona u svrhu njene zabrane, u ekspanziji druge industrijske bila uglavnom korišćena od strane ne-hrišćana, uglavnom ljudi sa tamnom bojom kože.
Svi ti ljudi su tada bili (a danas ne-nisu) posmatrani kao građani drugog ili trećeg reda, bezbožnici itd. Dok je u mnogim religijama, mitologijama, kultovima i drugim oblicima paganskih verovanja, konoplja smatrana za svetu biljku, jer naravno to i jeste, Hrišćanstvo je svojim delovanjem uspelo toliko da udalji ljude od prirode, prirodnih procesa, samog života u skladu sa prirodom, da je satanizacije biljke koja je takozvanim “nevernicima” bila sveta potpuno očekivan sled događaja.
Interesantna je činjenica da su gotovo svi poznati slobodni zidari (masoni) bili apsolutni poštovaoci i uživaoci te svete biljke.

Konoplja se potpuno legalno koristila svuda do početka dvadesetog veka kada polako počinju zabrane, naravno prvo u Engleskim kolonijama, Južnoj Africi, Jamajci, a ubrzo zatim i u Kanadi, Novom Zelandu, kao i u samoj Velikoj Britaniji.
Cela stvar kulminira donošenjem zakona o oprezivanju konoplje tzv. Marihuana Tax Act iz 1937. godine koji postaje aksiom za dalju zabranu ove biljke širom sveta.


 

Činjenice govore jedno a ljudi kao i uvek ne veruju činjenicama već vođama, figurama, pojedincima koje idealizju, stvaraju od njih božanstva, pa im na taj način dozvoljavaju da upravljaju smerom toka vlastitih misli.

U ovoj jadnoj i bednoj Srbiji situacija bi se mogla opisati ovako:

Pederčina pedofil sa svojih 55 guzi Kori Hajma sa njegovih 13-14 godina, ’85-e na privatnoj žurci negde duboko u tami dekadentnog Beverli Hilsa.

Pedofil peder su političari, a mi smo svi Kori. Je suis Corey!
Da pojasnim onom što ne kapira:
Jedno je biti homoseksualac, peder ili lezbenka, gde iz strasti, ljubavi ili čiste dekadencije čistiš pištolj nekom punoletnom, iskusnom koji oseća isto to prema tebi ili samo želi da te oseti unutar njega, nebitno kroz koju rupu, a potpuno nešto drugo kad ti detetu koje nema pojma složiš priču kako je to ispravno i da to tako svi rade i da to tako mora, moderno je pre svega i vodi ka prosvetljenju.

Naše društvo je nezrelo, nema pojma gotovo ništa, ni o odnosima ni o duši, samo se prave da znaju, ili da misle. Čovek će da ti sere pola sata o nekoj temi i onda u narednom koraku potezom pokaže da nema pojma o čemu je pričao. Najbolji primeri bih mogao navesti kad me je jedan prijatelj upoznao sa nekim likom, na Miletićevom trgu, u Novom Sadu, u toku nekih protesta. Lik pun sebe, čelni čovek anarhističkog pokreta, koji se sav ubljuvao meni da objasni šta treba i kako treba i šta je anarhizam i kako šta i gde, sve pušeći svoju cigaru u slast, koju kad je stiglo do fitera samo onako “nonošalato” baca na pod, stiska patikom i nastavlja da priča o anarhiji, društvu i ekologiji. Ja ga gledam… mislim se “koji kurac uopšte slušam nekog ko je bar 3 nivoa ispod mene shatanju društva”. E moj brate, anarhija nije divljanje i razaranje, iako to mnogi tako mislie, već sklad u haosu gde svako zna svoje mesto i svoju odgovornost. Opet, sve bi bilo ok i ne bih napisao da je moron da sam mogao nešto da mu kažem i da je on uopšte želeo da čuje moje ili bilo čije mišljenje.

Jer ovde je i dalje čudno videti crnca, sada 2016. godine, iako to nije bilo tako 1980. godine. Sad smo svrstani ili bar težimo da se svrstamo u neku grupu naroda pa pošto-poto prihvatamo sve moguće zakone koji u našem slučaju imaju smisla kao taj polni organ u debelom crevu sada već pokojnog Kori Hajma.

Poenta cele ove priče je shvatanje istine činjenica i otvaranje ličnih pogleda bez predrasuda. Ne očekujem da će svako da razume šta sam želeo preneti ovim tekstom, jer znam da moje misli idu haotično, ovo je direkt iz mozga u moderno pero –  tastaturu.
Da li je sve što sam napisao tačno nije bitno, jedino je želja za spoznajom istine bitna, a ne sedenje u svom zvonu ograničen svojim horizontom sa pravom da utičes na nekog van tog zvona, daleko iza tvog horizonta.

“Pariz je grozan grad, verovatno sve smrdi, ima ih mnogo sa burkom, ljudi su padali i skakali sami sa tog tornja tamo, Ajfelonog jel? Čuo sam da se pije neko zeleno piće tamo, kažu mož’ da ‘luciniraš od 3 čašice. Ma da to je zasigurno grozna varoš. Glasam da se ukine taj Pariz!”

Sve to napričah ja, kao neko ko nikada nije bio u Parizu, a opet eto meni prava da serem o njemu i po njemu a nikad to nisam radio u njemu. Da jesam pa da kažem “jesam u Parizu se sere tako i tako”, ali ne, ne moram ja ni da serem tamo znam ja sve, meni su pričali imam ja svoj stav i mišljenje.
Danas je uglavnom je sve tako, većina mišljenja tako formirana. Svaki idiot koji nema pojma o nečemu dođe u priliku da ima pravo da odlučuje o tome, piše knjige i lupa gluposti kao i ja ovde, a svi ti anti-narko stručnjaci koji sve znaju o svakoj drogi osim njene suštine, pošto nikad nisu probali, kažu nema potrebe. Jer suština jeste sam njen uticaj, nebitno da li je supstanca, ponavljajući zvuk, lučenje žlezde ili MMORPG igra.

Ovaj tekst nije napisan da inspiriše ljude da se rokaju svim i svačim, iako se svakako drogiraju samo toga ili nisu svesni ili neće da priznaju, javno ili sebi. Trebali bi da razmisle zašto se “rokaju” i čime hrane svoj ego, da li ga kontrlolišu ili dozvoljavaju da budu kontrolisani njime, bilo to da je želja za moći ili strah.

A smatram, jel, ako mi je dopušteno da smatram, da kada bi ljudi malo više bili iskreniji, pričali otvoreno o stvarima koje su problem, te stvari bi mnogo lakše bile rešavane. Dozvoljavamo da interesne grupe manipulišu nad nama, taj dualizam, gde je sa jedne strane nešto u redu a sa druge strašno, gde gola sisa u seksualnoj konotaciji na koncertu ili muzičkom spotu može da prođe, čak će si da se dive i stvore idola od te “show” izvođačiće, gutačiće bajate sperme, dok sa druge strane učiteljica da pokaže sisu deci dok im drži predavanje o reprodukciji sisara nikako nije u redu, već perverzan čin bolesne žene.

Jer naša mišljenja stvaraju našu realnost, a ako dozvolimo da budu neistinita i iskrivljena kao rezultat dobijamo iskrivljenu realnost u kojoj danas živimo, gde je postalo neprirodno ili neprijatno videti kako majka doji dete, sve zbog istih onih što uništiše mladog Korija!

Konfuzno znam, sve jeste konfuzno kao i ja sam.

Follow marcetin:

Latest posts from