Naslovna » Septička » Sjeban sveti duh 2.0

Sjeban sveti duh 2.0

postavljeno u: Septička

Ne znam…
Nezgodno je početi priču rečima „ne znam“ ali zaista kao autor ovog teksta nemam predstavu šta konkretno želim da prenesem čitaocu, osim možda samo da pokušam da ga nateram da i sam kaže to, da ne zna.
A šta ti to ne znaš?
Verovatno to sve što misliš da znaš, a tu si „zakucao“ u svom saznanju kao u konačnosti.
Neverovatna količina govana se slila u duh čovečanstva, uvukao se smrad u sve pore života, u svaki aspekt pogleda pojedinca na realnost koja ga okružuje.
Najcrnja teorija zavere bi glasila da nas cepaju sa nekom tehnologijom sličnom HAARP-u ali iskreno mislim da je u praksi mnogo banalnije od toga, jer ljudskoj rasi da bi bila eksploatisana i kontrolisana na bilo koji način nisu potrebni neki naučno-fantastični izumi već samo jednostavno manipulisanje informacijama zarad stvaranja svađe, konflikta unutar bića pojedinca kao i njegovog odnosa sa realnošću, odnosno društvu u kojem živi. Najbolji, odnosno najbliži primer možemo videti u aktuelnoj vlasti u zemlji Srbiji. Srbe je generalno vrlo lako okrenuti jedne protiv drugih, što je dokazano mnogo puta tokom istorije. Mi ovde nikada nismo znali da cenimo svoje iako su nam usta uvek bila puna tog „našeg“, što na kraju i bude to što dvosmisleni mogu da pomisle.

 

 

Dva termina su krucijalna za razumevanje problema koji želim da istaknem ovim tekstom, a to su „Istina“ i „Mnjenje„.

Istina nije nešto što se razmatra i nešto što se dokazuje ili preispituje, istina je konačnost koja kao takva u većini slučajeva nije dostupna običnom čoveku. Sa druge strane postoji mnjenje koje se formira i menja, te veoma lako služi kao aparat u svrsi stvaranja potpuno pogrešnog stava pojedinca o nekoj temi. Ovde mislim na neka bitna životna pitanja nas kao društva i civilizacije uopšte.

Dvadeseti vek nam je doneo zaista neverovatan uspon u razvoju tehnologije ali… ni približno onoliko koliki nam je potencijal. Potencijal je i dalje ogroman ali snaga izolovanih grupacija koje kontrolišu informacije je negde čini mi se na samom vrhuncu svoje moći. Mnoge stvari koje su trebale da budu javne i dostupne svima skrivane su i dalje od strane velikih svetskih korporacija, a osnove postojanja i porekla od najveće i najstarije „firme“, Rimokatoličke crkve.
Sve što znamo o svetu oko nas velikim delom je bazirano isključivo na „veri“. Pri tom ne mislim na religiju već na verovanje u nešto što čujemo, ili pročitamo, u takvo kakvo nam je rečeno ili napisano. Istorija kao nauka je sama po sebi jedno obično govno u ovom trenutku jer potpuno selektivno, apsolutno nenaučno proučava prošlost, pa kao rezultat daje da na razmaku od samo 100km deca uče dijametralno potpuno različite stvari o dešavanjima koja su mnogi od nas proživeli. Šta onda misliti o ljudima koji su živeli pre par stotina godina i o događajima koji su se isto tako davno zbila. Verujemo u ono u šta su nas naučili, a shodno zakucanom egu bezuslovno branimo to saznanje kao konačnost. Primera radi, centar Novog Sada krasi Župna crkva Imena Marijinog, koju većina novosađana zove katedrala, što i nije strašno, ali ono što je strašno je kad ti osoba koja je rođena u Novom Sadu, odrasla u Tanurdžićevoj palati (crvena zgrada odmah preko puta same crkve) kategorički zakrvi da je to „katedrala“, ne prihvatajući ni jedan tvoj argument kao istinu. Stvar je razrešena „guglanjem“ u jednom koraku iako lično nisam želeo da se tako završi. Iako sam ja posedovao informaciju o istini dotična osoba to nije mogla da poveruje izgovoreno iz mojih usta, ali zato vera u „Google“ beše neoboriva. Drugi primer bih naveo zaista, ali stvarno krajnje retardiranu rečenicu koju je jedan od studenata sa filozofskog fakulteta u Beogradu naveo kao argument kada je upitan da prokomentariše navođenje nekih istoričara o dinastijama pre Nemanjića, lik je stvarno rekao „Jel ima to u knjigama? Nema! Znači nije tačno!“.

Ko piše te knjige, ili da osavremenim veru, ko kreira sadržaj koji Google indeksira? Isti ti ljudi koji zakucavaju u granicama svog intelekta ili saznanja uopšte. Sa zapisima iz davnina je lako manipulisati ali sa dešavanjima u trendu, naročito uz pojavu globalne mreže nije tako lako. Nije lako, da, ali sa druge strane kad pogledamo trenutnu situaciju vidimo, blago rečeno jednu sepričku jamu u koju kad ubaciš više kilograma cvetova ruže sve i dalje smrdi na govna. Kao što su kapitalističkom politikom u neprestanoj želji za sto većim imetkom mnoge korporacije izvršile supresiju razvoja velikog broja patenata i tehnologija koje bi možda mogle biti upotrebljene za opšte dobro tako je i sama pisana reč prerasla u ništa drugo no u senzacionalističko-tabloidni aparatus koji brine jedino o svom tiražu, odnosno konverziji broja čitalaca u odnosu na profit.

Koliko ljudi zakucavaju u svom egu ukazuju nam mnogi primeri, kao neki priznati borci za Istinu koji u svojim pisanjima uzimaju za primer Bitcoin kao instrument, odnosno kreaciju novog svetskog poretka, koja bi trebala da služi isključivo za lakšu kontrolu čoveka. To bi možda i imalo smisla da postoji samo Bitcoin kao takav a ne taj jedinstveni i jednostavan patent, sada već naširoko poznatog naziva „blockchain“, koji se za poslednjih 10 godina uspeo dokazati kao nešto neosporivo. Pošto mi je nivo ekspertize na tu temu zaista na visokom nivou dođe mi muka kad pročitam tako nešto od ljudi za koje sam mislio da su malo „širih shvatanja“.

Šire shvatanje bi moglo da bude i pitanje o ekologiji, resursima koje crpimo i naše nam jedine planete. Ustaljeno verovanje je da mi kao civilizacija crpimo „fosilna goriva“, iako verovali ili ne ona to nisu. Znam da na ovo niko ne može ostati ravnodušan pa će odmah reći da lupam gluposti. Ali ajde idemo redom. Nafta i prerađevine od nafte su inicijalno korištene kao mazivna sredstva sve do pojave motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Jedan lik, čije prezime sad kad pročitaš u nastavku, indoktriniranim umom, automatski ćes da osudiš mene kao nebuloznog „teoretičara zavere“ bez obzira na činjenice. Dakle, John Davison Rockefeller Sr. je početkom prošlog veka lično izlobirao naučnu zajednicu da se prihvati teorija o fosilnim gorivima i tako omogući manipulacija na tržištu energenata. Pogledajte samo koliko puta je u poslednjih sto godina bilo najavljivano da je gotovo i da nema više, a samim tim cena maksimalno skočila. Ništa se od toga nije dogodilo jer ništa od toga nije istina, iako se u školama i dan danas uči da je tako. Zamisli samo koliko je teško nekom ko je učio u školi mnogo godina neke stvari da prihvati da to nije tako. A opet istina je vrlo jednostavna. Samo pogledaš na kojoj dubini se nalaze najstariji fosili, pa pogledaš sa kojih se sve dubina crpi nafta. Malo tu ne štimaju stvari.

Onda se pojavi priča o emisiji CO2 kao nečemu što uništava prirodu, a koliko se sećam upravo taj ugljen-dioksid je pored vode i svetlosti neophodan biljkama za razvoj. Pa pogledaš mladu i nesretnu Gretu kako glumata po nalogu, kao i mnogi glasnici propasti koji samo igraju svoju ulogu u stvaranju mnjenja straha, hvatajući se sa njim u kolo nesvesno učestvovajući u samo još jednoj od podvala vladajućeg sloja. Podvala je ta da se oporezuje nešto nepostojeće… samo gledaj, sad će i filmovi i muzika i sve da nosi tu poruku. Pa opet sve potiče isključivo iz neznanja. 
Neznanje nije strašno, naprotiv, neznanje je potencionalna šansa za napretkom i saznanjem, ali samo ukoliko nismo vodjeni autoritetima već isključivo Istinom kao jedinim autoritetom.
Kako objasniti nekom, ne nekom već civilizacijski uopšte, posle toliko Spilbergovih filmova, da su dinosaurusi bili više kao ptice sa sve perjem a ne čisto gušterolika bića.

Posmatrajući sredinu u kojoj živim u ovoj jadnoj i nesretnoj Srbiji vidim samo zatucane ljude koji misleći da drže do sebe i svog, samo tonu sve dublje u kandžama samo-organizovanog kriminalnog, auto-sporazumnog i auto-destruktivnog sistema.
Super su gusle kao sećanje na prošle dane, te im je stoga mesto u muzeju a ne kao sastavni deo kulturno-umetničkog programa na prigodnim svečanostima.
Zabuna nastaje u saživotu onih što sviraju gusle i onih što podatak upisuju u lanac blokova.